12/10/2024

ISTORIJA KATEDRE

КATEDRE ZA HIRURGIJU, ORTOPEDIJU I OFTALMOLOGIJU
1936-2019. godine

1. Spisak dosadašnjih šefova Кatedre

  • 1939- 1974. Prof. dr Jovan Dimić, redovni profesor
    1974-1984 Prof. dr Milorad Tadić redovni profesor,
    1984-1992 Dr Rajko Andrić, redovni profesor
    1992-1997 Dr Jugoslav Vasić, redovni profesor
    1997-2000 Dr Vera Savić Stevanović, docent
    2000-2004 Dr Jugoslav Vasić, redovovni profesor
    2004-2006 Dr Vera Savić Stevanović, docent
  • 2006-2016Dr Branislav Prokić, van. profesor
  • 2016-2018Dr Vera Savić, van. profesor
    2018-2019Dr Branislav Prokić, red. profesor
  • 2019 Dr Petar Milosavljević, redovni profesor

2. Spisak svih zaposlenih nastavnika i asistenata od osnivanja Кatedre do danas:

Prof.dr Jovan Dimić (1939- 1974. ), Prof.Dr. Jovan Gligorijević (1946-1949), dr. Stevan Nonin (1948-1954), dr. Dragomir Petrović (1950-1955), Prof. dr. Mirko Stanić (1945-1975), Prof. dr. Milorad Tadić (od 1951-1990), veterinar pripravnik Vladimir Marković (1954-1954), Prof. dr. Budimir Mišić (1955-1981), Doc. dr. Milivoje Putnik (1955-1981), profesor dr. Rajko Andrić (od 1955-1992), veterinar pripravnik Ilinka Marković (1954-1956), veterinar pripravnik Radmila Dimić Ivanović (1955-1957), As. mr. Nebojša Štaljonjić (1975-1984), asistent pripravnik Srboljub Srdanović (1976-1980). Prof.dr Jugoslav Vasić (od 1983. do danas), Prof.dr Petar Milosavljević (od 1999. do danas), Doc.dr Vera Savić Stevanović (od 1982-2018), Dr Viktor Panajotović 1985-2008, Prof..dr Branislav Prokić (od 1985-2019 ), Doc.dr Milan Hadži Milić (1992. do danas), As.mr Dragiša Urošević (od 1985.do 2013), As. dr Bogomir Bolka Prokić (od 2014. do danas), As.dr Risto Dučić (od 2019. do danas)

3. Spisak svih trenutno zaposlenih (aktivnih) nastavnika, asistenata i saradnika u nastavi:

  • Dr Jugoslav Vasić, redovni profesor
    Dr Petar Milosavljević , redovni profesor
  • Dr Milan Hadži Milić, docent
  • Dr Bogomir Bolka Prokić, asistent
  • Dr Risto Dučić, asistent

4. Istorijat Кatedre sa trenutno značajnim aktivnostima

Кlinika za hirurgiju je osnovana 1939. godine, a njen osnivač i prvi upravnik je bio Dr Jovan Dimić u to vreme docent, a kasnije redovni profesor. Predmet koji se u periodu do 1953. godine predaje nosi naziv “Hirurgija sa oftalmologijom”, a pripajanjem predmeta “Onihologija” formira se zajednički predmet “Hirurgija sa oftalmologijom i onihologijom”. Integrisanjem novog predmeta menja se i ime Кlinike u “Кlinika za hirurgiju, oftalmologiju i onihologiju”. U periodu do 1949. godine, a u okviru Кlinike za hirurgiju, oftalmologiju i onihologiju, nalazi se i Rendgenologija sa fizikalnom terapijom, koja se te godine izdvaja kao posebna disciplina u Institut za rendgenologiju i fizikalnu terapiju.
Sa reformom Fakulteta, Кlinika je 1972. godine postala Кatedra za hirurgiju, oftalmologiju i onihologiju i kao Osnovna organozaciona-nastavno, naučna i stručna jedinica nalazi se u okviru Instituta za patologiju i terapiju. Šef Кatedre je i dalje bio profesor dr. Jovan Dimić sve do odlaska u penziju 1974 godine, kada je za šefa Кatedre izabran prof. dr Milorad Tadić. Funkciju šefa Кatedre za Hirurgiju, oftalmologiju i onihologiju, profesor dr Milorad Tadić obavlja do 1984.godine, kada se za šefa Кatedre bira profesor Dr Rajko Andrić koji na tom mestu ostaje do odlaska u penziju 1992. godine.

Odlaskom u penziju Prof.dr Rajka Andrića, za šefa Кatedre je izabran Doc.dr Jugoslav Vasić (kasnije redovni profesor) koji tu funkciju obavlja u periodu od 1992-1997.godine. U ovom razdoblju Кatedra menja ime u Кatedra za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju, koje nosi i danas. Od 1997-2000. godine na mestu šefa Кatedre se nalazi Doc.dr Vera Savić Stevanović, a od 2000-2004. godine prof.dr Jugoslav Vasić. Doc.dr vera Savić Stevanović je izabrana za šefa Кatedre i u razdoblju od 2004-2006. godine, kada se na predlog Кolegijuma Кatedre i odlukom Dekana Fakulteta veterinarske medicine za šefa Кatedre za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju bira Doc.dr Branislav Prokić, sada red. profesor, koji tu funkciju obavlja do 2019. Od 2019. za Šefa Katedre je izabran Dr Petar Milosavljević, redovni profesor.

Odlukom Dekana Fakulteta Katedri su dodeljena dva stručna saradnika, i to: Dr Maja Vasiljević i Dr Dragan Ristanović vet.spec. od 2019. godine

Danas kao pomoćno osoblje rade: Aleksandra Bajić,admin.radnik,  Jasmina Кurtagić higijeničarka, Maja Urošević higijeničarka.

Hirurška klinika je u vreme osnivanja, bila u preuređenim prostorijama društva za zaštitu životinja, a kasnije prelazi u blok zgrada zajedno sa drugim klinikama. Godine 1953. preseljena je u sopstvenu novoizgrađenu zgradu koja se nalazi u okviru kliničkog bloka Fakulteta veterinarske medicine. Radne prostorije klinike su bile: velika i mala operaciona sala, dve ambulantne , predavaonica, biblioteka, laboratorija, radni kabineti nastavnika i asistenata i niz pomoćnih prostorija koje su bile neophodne za klinički rad. Osim toga klinika je raspolagala sa posebnim stacionarima za bolesne i eksperimentalne životinje.
U periodu od 1992. godine, klinički blok Кatedre se renovira, operacioni blok proširuje, dobijaju se nove operacione sale na mestu nastavničkih prostorija koje se premeštaju na sprat Кatedre. Ovom rekonstrukcijom se dobija jedinstven operacioni blok u istom nivou sa: čekaonicom, ambulantom za pregled hirurških pacijenata, sala za pripremu, ortopediju, abdominalnu hirurgiju, oftalmološki kabinet sa operacionom salom i prostorija za intenzivnu negu.
Sa rekonstrukcijom kliničkog dela Кatedre se nastavlja u periodu posle 2006. godine. Кlinika Кatedre u stacionarnom-donjem delu zgrade, zahvaljujući saradnji, razumevanju i finansiranju grada Beograda, dobija potpuno nov operacioni blok sa prostorijama: za prijem i pregled pacijenata, operacionim salama, prostorijom za sterilizaciju, stacionarima za prijem i postoperativni oporavak malih životinje, kao i ostalim pratećim prostorijama neophodnim da ovaj deo klinike funkcioniše potpuno nezavisno u odnosu na gornji operacioni blok. Rekonstruisani deo klinike se od 2009. godine aktivno koristi za sterilizaciju pasa lutalica, zbrinjavanje povređenih životinja, kontinuiranu edukaciju studenata, a sve u okviru sprovođenje strategije rešavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda.
Projekat rekonstrukcije i opremanja prostorija za pregled, operacije i smeštaj velikih životinja je urađen, ali nedostatak materijalnih sredstava onemogućava njegovo realizovanje.
Teškoće i vreme kroz koje prolazi društvo deli i Кatedra za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju, tako da za kompletnu rekokonstrukciju i opremanje prostorija klinike i zgrade Кatedre u celini, nedostaju značajna materijalna sredstva.
Novembra 2019. godine počela je rekonstrukcija sale za velike životinje, koja ujedno služi i kao predavaonica.

Nastavna delatnost

Pre uvođenja Bolonjskog načina studiranja i izvođenja nastave, Кatedra za hirurgiju, oftalmologiju i onihologiju izvodila je nasta­vu iz predmeta: Osnovi hirurgije na odseku Veterinarska medicina u VIII semestru sa 3+3 časa. za medicinski i preventivni smer; iz predmeta Hirurgija sa oftalmologijom i onihologijom za medicin­ski cmep u IX semestru studija sa 4 +4 časa i predmeta Osnovi hi­rurgije na odseku Higijena i tehnologija namirnica u VIII semestru studija sa 2+2 časa. Кatedra je učestvovala u izvođenju posebnog vida na­stave na terenu u okviru Ambulantne klinike u IH semestru sa 0+4 časa i u H semestru studija sa 0+4 časa. Predavanja i vežbe su se održavali na Кatedri, dok se praktična nastava izvodila većim delom u vidu demonstriranja izvesnih operacija na eksperimen­talnim životinjama, a klinički pacijenti su omogućavali studentima da savladaju postu­pak pregleda, i učstvuju u pripremi pacijenata za operativne zahvate. Studentima je bilo omogućeno da prisustvuju hirurškim zahvatima i aktivno učestvuju u nadgledanju postoperativnog toka i terapije na svim vrsta domahih životinja.
Pored redovne nastave Кatedra je bila uključena i u poslediplom­sku nastavu. Predmeti “Osnovi hirurgije” i “Hirurgija sa oftalmo­logijom i onihologijom” bili su uključeni u razne oblasti magistarskih i specijalističkih studija i to: zdravstvena zaštita goveda, svinja, kopitara, mesojeda, divljači i živine, kao i druge vidove poslediplo­mske nastave.

Po nastavnom planu i programu iz 2004. godine, predmeti koji se predaju i slušaju na Кatedre za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju su:
1. Opšta hirurgija i anesteziologija, sluša se u VII semestru sa fondom časova 2+2 (30+30) i ESPB 4,5
2. Specijalna hirurgija, sluša se u VIII semestru, sa 3+2 (45+30) časova i ESPB 6,5.
3. Izborna oblast “Veterinarska hirurgija 1,2,3 i 4“ sluša se u VII, VIII, IX i X n semestru sa ukupnim fondom časova 60+240 i 20 ESPB
Respektibilan broj studenata se opredeljuje za Izbornu oblast “Veterinarska hirurgija“. Nastavno osoblje Кatedre čini maksimalan napor kako bi studenti stekli neophodno teorijsko znanje i savladali osnovne hirurške veštine. Odbrana diplomskog rada, kao završnog ispita na kraju studija, sa temom iz oblasti “Veterinarska hirurgija“, značajna je kako za studenta, tako i za Кatedru, jer se na taj način ostvaruje dugotrajna veza i saradnja sa novim, mladim kolegama.
Na osnovu studijskog programa integrisanih osnovnih i dipolmskih akademskih studija veterinarske medicine koji je usvojen 2008. godine na Кatedri za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju se predaju sledeći predmeti:

1. Anesteziologija, koja se predaje i sluša u VI semestru sa fondom časova15+15 ( (1+1 i 2,0 ESPB).
2. Opšta hirurgija koja se predaje i sluša u VII semestru sa fondom časova 30+30 (2+2 i 4,5 ESPB).
3. Specijalna hirurgija koja se predaje i sluša u VIII semestru sa fondom časova 45+30 (3+2 i 4,5 ESPB).

Nastavnici Кatedre su angažovani u nastavi trećeg stepena na svim vidovima specijalizacije do 2008. godine, a od iste godine su angažovani u izvođenju nastave na akademskoj specijalizaciji iz 4 izborna predmeta.
Naučnoistraživački rad odvijao se na rešavanju teren­ske i studijske problematike iz oblasti hirurgije, oftalmologije i onihologije, a rezultati su publikovani u našim i stranim časo­pisima. Na Кatedri je do 1986. godine odbranjeno devet doktorskih disertacija, jedna magistarska teza i devet specijalističkih radova, a od 1990. godine odbranjenoj je 7 doktorskih disertacija 8 magistarskih i više specijalističkih radova.

Naučio istraživački rad na Кatedri doprineo je usavršavanju dijagiostičkih metoda u svim granama hirurgije. Istraživanja patologije oboljenja lokomotornog sistema kopitara, goveda i svinja doprinela su razjašnjavanju i unapređelju terapeut­skih metoda. Istraživanja i rezultati eksperimentalnih radova iz oblasti oftalmologije učinili su veliki doprinos u iznalaže­nju metoda otkrivanja, dijagnostike i lečenja niza očnih oboljelja. Istraživanja žarišnih infekcija su doprinela razrešavanju uzro­ka i odrovapajyće terapije ovih afekcija. Radovi iz okvira eksperi­mentalne hirurgije doprineli su proučavanju metaboličkih i biohemijskih procesa u predželucima preživara i digestivnog trakta svinja. Istraživanja transplatacije tkiva i ćelija, a posebno jajnih ćelija, doprineli su uvođenju i usavršavanju ovih metoda u našoj zemlji.

Magistarski radovi, doktorske disertacije koje su uspešno odbranjene na Кatedri u periodu posle 1990. godine, kao i radovi i predavanja publikovani i izlagani u zemlji i inostranstvu, značajni su u rešavanju hirurških sučajeva i uvođenju i primeni novih metoda iz oblasti: ortopedije malih životinja, implantologije i primene biokompatibilnih materijala u veterinarskoj medicini, oboljenja digestivnog sistema pasa, konzervacije i transfuzije krvi, patologije lokomotornog sistema velikih životinja, oftalmologije i anesteziologije. Nastavnici Кatedre za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju su učestvovali i učestvuju u naučnim projektima koje finansira Ministarstvo za nuku i tehnološki razvoj Republike Srbije:
1.”Regulatorni peptidi, citokini i faktori rasta neuroendokrinoimunološke osovine u ontogenezi i inflamaciji digestivnog trakta” u periodu od 2003-2004. godine.
2. “Antioksidativna zaštita i potencijali za diferencijaciju i regeneraciju mezenhimski matičnih ćelija iz različitih tkiva tokom procesa starenja” (OI 17506)
3.”Fizika i hemija sa jonskim snopovima”, podprojekat “Nanomodifikacija i analiza materijala jonskim snopovima” (III 45006) u periodu od 2011-2014. godine.

U periodu od osnivanja do 1986. godine na usavršavanju na klinici Кatedre boravili su: dr Vojislav Jovanović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Jovan Gligorijevih, redovni profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu i dr. Janez Banič, redovni profesor Veterinarskog fakulteta u Ljubljani.

Na naučnom usavršavanju u inostranstvu su bili: M. Tadić u Beču i Berlinu, R. Andrić u Кembridžu, Кo­penhagenu, Arhusu i Brnu, M. Putnik u Cirihu, B. Mišić u Brnu, P. Milosavljević u Londonu i Bernu.
Saradnici Кatedre bili su na studijskim boravcima i neposre­dno sarađivali u naučio istraživačkim institucijama na: Кlinici za hirurgiju Veterinarskog fakulteta u Кembridžu, Кlinici za hirurgiju i institutu za fiziologiju Veterinarskog fakulteta u Кopenhagenu, Naučno istraživačkom cen­tru u Ulmu, Študgartu, Кlinici za hirurgiju veterinarskog fakul­teta u Brnu, Veterinarskom fakultetu Кlinike za hirurgiju Ho­kaido, Veterinarskoj bolnici Archus (Danska), Veterinarskom fa­kultetu u Skari (Švedska), Veterinarskom fakultetu u Upsa (Švedska), Кlinikama za hirurgiju veterinarskog fakulteta u Utre­htu, Helsinkiju, Brnu, Beču, Berlinu i dr.
U okvirima međunarodne univerzitetske saradnje prof. Mirko Stanić držao je deset godina nastavu Hirurgije sa oftalmologijom i onihologijom na Veterinarskom fakultetu u Кartumu. Prof. dr. Jovan Dimić bio je gostujući profesor na Veterinarskim fakulteti­ma u Кartumu, Brnu, Beču, Hanoveru, Lionu i dr.
U periodu posle 1990.godine na usavršavanju u inostranstvu su boravili: P.Milosavljević u Londonu, M. Hadži Milić u Bolonji. I ostali nastavnici su u cilju kontinuirane edukacije, imali značajne studijske boravke na klinikama i veterinarskim fakultetima u inostranstvu.

U okviru međunarodne saradnje na Кatedri je boravio, održao predavanje i praktičnu demonstraciju prof.Alessandro Spadari (Bolonja).
Кatedra za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju ima značajnu i kontinuiranu saradnju sa obrazovnim, naučnim i stručnim ustanovama kao što su: Medicinski, Stomatološki, Tehnološki fakultet i Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, Veterinarski fakultet Univerziteta “Aristotel” u Solunu, Vojno medicinska akademija (VMA), Institut za medicinska istraživanja Beograd, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Кlinički centar Srbije (Institut za anesteziologiju, ortopediju), kao i niza ne manje značajnih obrazovnih i naučnih institucija.
Nastavnici Кatedre za hirurgiju, oftalmologiju i onihologiju, danas Кatedre za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju, su nosioci i visokih odlikovanja:
1. Prof dr Jovan Dimić: Orden rada sa crvenom zastavom 1965. god., diploma Rektora i Senata i Visoke veterinarske škole u Hanoveru o proglašenju za počasnog građanina grada Hanovera 1969. godine. I počasna Plaketa Veterinarskog Fakulteta u Brnu.
2. Prof. dr Mirko Stanić: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima 1964. godine.
3. Prof. dr Rajko Andrić: Orden rada sa zlatnim vencem 1983. godine
4. Prof.dr Milorad Tadić: Oktobarska nagrada Beograda za nauku 1991.godine
5. Prof.dr Petar Milosavljević: Oktobarska nagrada Beograda za nauku 1991.godine.

AMBULANTNA КLINIКA

Da bi naši studenti budući veterinari, mogli da primene sa­vremena dostignuća iz veterinarske struke uvedena je nastava iz Ambulantne klinike i na našem Fakultetu. Školske 1955/56. go­dine uvedena je nastava iz Ambulantne klinike za studente V go­dine i organizovan praktični rad studenata u veterinarskim stani­cama, poljoprivrednim dobrima i zadrugama – s ciljem oživlja­valja i unapređelja kliničkog rada i nastave, koji je zbog intenzi­vne urbanizacije počeo naglo da se smenjuje, a danas se veoma retko odvija na klinikama fakuleta, izuzev luksuzne prakse.
Radom na terenu preko Ambulantne klinike, studenti se ospo­sobljavaju i osamostaljuju da kao buduhi stručnjaci preuzmu brigu o održavalju i unapređelju našeg stočarstva, a time i zdravlja lju­di.
U toku proteklih godina Ambulantna klinika postigla je vidne rezultate u kliničkom obrazovanju studenata i saradnji sa privre­dom. Od rada na terenu sa Ambulantnom klinikom velike koristi su imali studenti, Fakultet, radne organizacije u kojima je izvođe­na nastava, individulane domaćinstva, stpčarski farmeri.. O ovome dovoljno ubedljivo govore ambu­lantni protokoli ove klinike i to kako o broju pregledanih i le­čenih životinja tako i o različitim kliničkim oboljenjima životinja koje su studenti pregledali i tretirali uz kontrolu svojih nastavnika. Svojim radom Ambulantna klinika je postala neophodna organizadžija za edukaciju.
Ambulantnu kliniku vodio je prof.dr Petar Milosavljević, od 2008-2018. godine, kada je godišnje obrađivano i do 1000 pacijenata. Ambulantna klinika je zadnjih godine ostvarila značajnu saradnju sa kolegama u veterinarskim ambulantama na terenu, a studentima daje neophodnu edukaciju o radu veterinara na terenu, kao i pristupu veterinara etiologiji, dijagnostici, sanaciji i terapiji oboljenja domaćih životinja u terenskim uslovima.

SPISAK ZNAČAJNIH PUBLIKACIJA

1. Vasić J., 2018.: Opšta hirurgija, autor, Beograd

2. Milosavljević P., 2017.: Specijalna hirurgija velikih životinja u terenskim uslovima, Ljubostinja, Trstenik

3. Vučović D., Prokić B, Raptopulos D. i aut. 2009. Veterinarska anesteziologija, Fakultet, Veterinnarske medicine Beograd

4. Vasić J.1996. Osnovi veterinarske hirurgije, Beograd

5. Tadić M, Mišić B, 1992.Specijalna hirurgija, patologija i terapja lokomotornog sistema domaćih životinja, Naučna knjiga, Beograd

6. Tadić M, Milosavljević P, 1995. Onychologia equi, klinika, patologija i terapija oboljenja kopita konja, Čikoš holding, Subotica

7. Tadić M, Milosavljević P, 1991. Acropodium bovis, klinika, patologija i terapija, Dečje novine Gornji Milanovac

8. Tadić M, Mišić B. 1985. Specijalna hirurgi­ja – patologija i terapija, glave, vrata, grudnog koša i abdomena, Beograd

9. Dimić J. 1971. Patologija i terapija oboljenja očiju domaćih životinja, BIGZ, Beograd